Došla  teška   vremena :   Sit gladnom  ne veruje

21.08.2023. | Uncategorized

Neki ljudi su stvarno sposobni da sa malo reči kažu tako mnogo. Narodne poslovice i umotvorine sazdane od iskustva, potpuno su bezvremenske i genijalne. „Sit gladnom ne veruje“ nepogrešivo opisuje svaku situaciju kada ne razumemo jedni druge.

U stvari, govori o tome da kada posmatramo svet samo iz svoje perspektive, što znači iz svog iskustva i znanja, svojih mogućnosti i sposobnosti, svojih uverenja, očekivanja i pretpostavki, prosto ograničavamo sebe da razumemo drugu osobu.

Političari, gastrabajteri, bogati komšija, poznate ličnosti. Četverac kojima nije dovoljno ono što imaju, pa uzimaju još. Dok jedni povećavaju cene i poreze drugi se diče i šepure sa svojim bogatstvom. Izazivaju zavist u siromašnim porodicama, neki idu do te krajnosti da prave emisije o kuvanju. Pričaju: „imaju oni ispod slamarice“, „imaju koliko i mi bogati“, „samo se prave da nemaju“, „snimaju se kako bi se pozvali na siromaštvo da bi uzeli još para“.

Bogati nisu zaslužili ni manje ni više od siromašnih, samo imaju sreće da uživaju u parama. A ko će siromašnima dati da se dignu na noge ako ne oni.

Oni koji imaju ne osećaju odgovornost prema onima koji nemaju, jer je društveno uređenje prognalo tu vrstu odgovornosti. Dok su imućni bili gazde i posednici, a ubogi robovi i sluge, podela između imanja i nemanja nije bila ništa manje drastična, ali odgovornost je postojala, makar prema čuvanju vlasništva koje dobro služi.

Jer učinak svakog posla zavisi od sposobnosti pojedinca. I u svakom poslu imate upotrebljive i nezainteresovane, koji odrađuju ono što moraju i predane i odgovorne, koji izgaraju za ono što rade. A imate i prave genijalce, koji su prosto nezamenljivi.

Teško ja to mogu da zamislim iz svoje pozicije poštenog građanina, vaspitavanog u naivno socijalističko vreme pod devizom imaš kuću, vrati stan, izmišljene za naivne radne ljude, koji su, međutim, živeli od svojih pošteno zarađenih radničkih plata, a ne od penzije svojih roditelja, šverca, prodaje robe na buvljaku, privatnih majstorskih usluga i svega što mogu da izmisle kao dodatni posao. U Srbiji nema radnika zaposlenog u javnom sektoru koji se ne bavi još nekim poslom ili čiji se članovi porodice (zaposleni u javnom sektoru) ne bave dodatnim poslovima, da bi mogli da žive.

A kako preživljavaju oni koji nemaju ni krov nad glavom?

Uopšte mi nije jasno.

Znam kako izgleda kad nemam ni sto dinara u novčaniku, a sledeća uplata je danima daleko, ali teško mi je da zamislim kako izgleda kad uvek imaš samo sto dinara ili nikad nemaš ni toliko.

Budite bolji čovek. To se više isplati.

Poštovani, molimo Vaš lajk – like ,podelite shere  vesti, dodajte komentar ako želite  i uživajte u čitanju  takstova glasa  Kragujevca !

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *