Vodenice u Šumadiji

06.03.2024. | Interesovanja

Život bez njih nije se mogao zamisliti. Nekada je svako selo u Šumadiji imalo jednu ili više vodenica. U njima se nije samo mlelo žito već su bile i centar društvenog života naših predaka. Moderan način života ih je istisnuo i sada su samo deo istorijsko-etnološke baštine ali još uvek ima onih „koje se ne daju” i aktivno rade poput onih u kragujevačkoj Grošnici ili okolini Stragara.

Mlinovi za preradu žitarica se u našim krajevima pominju u 13. veku. Zbog velike materijalne vrednosti bili su u vlasništvu vladara, vlastele i manastira. U periodu pod Turcima, vlasništvo su begova i feudalaca, ali i bogatih crkvenih velikodostojnika.

Nakon Prvog srpskog ustanka vodenice preuzimaju narodne starešine i knez Miloš. Vodenice su mogle biti i svojina celog sela, roda ili njegovog dela, kao i porodične zadruge. U 20. veku, kao i danas, najčešći oblik svojine je ortačka vodenica, a sasvim retko jednog vlasnika

U Šumadiji je zastupljen tip vodenice potočare. Kroz čitavo svoje postojanje ona je sačuvala isti mehanizam rada i izgled. U kragujevačkom naselju Grošnici je prema popisu objavljenom 1871. godine bilo 16 vodenica a do 1920. -ih radilo je 35 njih, navodi  etnološkinja Narodnog muzeja u Kragujevcu.

Veliki deo njih nestao je izgradnjom brane „Vodojaža” (1931-1938.), neke su spaljene i uništene tokom rata, a pedesetih godina ih je potpuno „dokusurila” industrijska proizvodnja hleba i brašna koje je moglo da se kupi u svakoj prodavnici.

Vodenice su u Šumadiji građene od kamena, tesanih brvana ili čatme.Najčešće su dvodelne, sa sobom za vodeničara, njihom mlinski mehanizam pokretala je voda sa jaza,vodenica  žito melje.

 

Poštovani, molimo Vaš lajk – like ,podelite shere  vesti, dodajte komentar ako želite  i uživajte u čitanju  takstova glasa  Kragujevca !

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *