DANAS JE SVETI SAVA, ŠKOLSKA SLAVA! USKLIKNIMO S LJUBAVLJU: Danas deca širom Srbije pevaju HIMNU u čast zaštitnika škole, učitelja i đaka, SVETOG SAVE

27.01.2024. | Uncategorized

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Savu, koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Savindan se obeležava u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko.

Odrekao se svetovnog života i zamonašio veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.

U Srbiju se vratio 1208. godine da potpuno izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.

Iza sebe je ostavio više pisanih dela. Najznačajnija su „Žitije Svetog Simeona“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, kao i „Zakonopravilo“.

U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju.

Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.

Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.

Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan-paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu.

Posle poluvekovne zabrane, 1990. godine ponovo se obeležava kao školska slava.

Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva.

Himna posvećena Svetom Savi

“ Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi , Srpske crkve i škole Svetiteljskoj glavi. Tamo venci tamo slava Gde naš srpski pastir Sava. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo, Puna si ljubavi Prema svome pastiru Svetitelju Savi. Celo Srpstvo slavi slavu Svoga oca Svetog Savu. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov Sveti otac Sava Sa svih strana svi Srbi S mora i Dunava. K nebu glave podignite Savu tamo ugledajte. Savu srpsku slavu, pred prestolom Tvorca!

Da se srpska sva srca S tobom ujedine, Sunce mira, ljubavi, Da nam svima sine, Da živimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi, Počuj glas svog roda, srpskoga naroda!

Pet vekova Srbin je U ropstvu čamio Svetitelja Save Ime je slavio. Sveti Sava Srbe voli I za njih se Bogu moli. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!“

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *