DANAS SU BOŽIĆNE POKLADE Vernici obeležavaju poslednji dan pred Veliki božićni post! Ovo su narodna verovanja!

27.11.2023. | Interesovanja

Vernici danas obeležavaju Božićne poklade – poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso i beli mrs u ovoj godini, jer sutra počinje Veliki božićni post koji će trajati sve do 6. januara 2024. godine.

Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne iliti Bele poklade, poslednji dan u Beloj nedelji (nedelji pred post) i dan pred početak velikog Božićnog posta.

Većina običaja vezanih za poklade odnose se na zaštitu od zlih duhova, a mahom su paganskog porekla i u mnogim mestima se proslavljaju kroz zabave sa maskiranim igračima i glasnom svirkom.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri (olalija).

Poklade su obično dan neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama, a praktikuju se širom sveta. Povorke i karnevali pod maskama karakteristični su za Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge.

Slave se i među pravoslavcima – naročito u Grčkoj i Rusiji. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremonijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.

Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak Božićnog posta i uoči Vaskršnjeg ili velikog posta („bele poklade“).

Božićne poklade su crkveni i narodni praznik.

Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.

Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke „mečkara“, što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.

U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.

Posle poklada sledi post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, odnosno hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića na izvesno vreme. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela.

Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Tako da se veruje da tokom večeri treba da pripremite bogatu večeru i veselite se sa ukućanima.

Božićni post je ustanovljen da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg koji se javio svetu, i da bi mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *