Dejan Milošević iz sela Borač kod Knića poklonio je 25 placeva

01.11.2023. | Uncategorized

Dejan Milošević iz sela Borač kod Knića ostaće upamćen po svojoj velikodušnosti – on je Šumadinac koji je kupio 2,5 hektara zemljišta, isparcelisao na 25 parcela i poklonio ga drugima.

Da njegovo selo ne bi doživelo sudbinu mnogih napuštenih sela u Srbiji, Dejan je odlučio da kupi dva i po hektara zemlje i da na njoj naseli druge ljude. Vikendaši koji su sagradili kuće na poklonjenim placevima, a ima ih oko 30, imaju ukupno 35 dece, što je povećalo broj stanovnika u Boraču za 65 ljudi.

„Moji preci, svi su rođeni ovde. Ja radim u JKP „Šumadija“ u Kragujevacu, imam svoja primanja, osim toga radim vuču bala, trimerisanje… porodicu imam, sina i ćerku, on živi u Kragujevcu, a ćerka studira medicinu“, počinje svoju priču Dejan.

Na pitanje kako je okolina reagovala na njegovu odluku, kaže da su mnogi bili skeptični. „Većina nije reagovala pozitivno kad su čuli. Ljudi su bili skeptični. Pre tri godine sam kupio zemlji i nisam verovao da ću imati toliko nepotrebne opstrukcije, ali sve smo to prevazišli. Pre 10 godina sam se vratio na pradedovsku zemlju. Povlačim se tada ovde da ovo sve malo uljudim, i vidim da nam se gasi zaseolak.

Prvi motiv mi je bio da oživim kraj zaseok Popovići i selu Borac. Ja ovo doživljavam kao primer za ostale, da nam Šumadija ne bude šuma. Ono što me raduje je da na 25 placeva do 18 godina ovde sada ima 25-30 osoba„, rekao je on.

Jedan od ljudi koji su došli da žive na zemlji koju je Dejan poklonio rekao je da za sve saznao preko komšinice. „On mi kaže biraj plac, evo ovaj na kojem stojimo je tvoj. Ja se vratio kući ispričao porodici, oni prihvatili. Površina placa je 6,5 ari, trebalo je snage da se dovede u red, sve smo radili sami. Ja sam iz sela 35 km odavde, ovde mi je lepo, vazduh, šuma, priroda, ovde ima nešto drugačije. Tamo smo bili zbijeni, kuća na kuću, ovde je to sloboda. Zimi smo najviše ovde, tri četiri meseca smo ovde, deca su sve prihvatila, pomagala“, kaže Nenad Stefanović.

Goran Ivanović, koji je takođe izgradio kuću na poklonjenom zemljištu kaže da je ovo njegova prva kuća. „Nemam drugi dom, ovo mi je prva kuća u mom životu. Komšije su mi pomogle da uradim sve. Odnosi su zdravi, to nam je jedini spas za opstanak. Ja sam stalno tu, obilazim kad drugi nisu“, kaže Goran.

Dejan kaže da nije hteo da određuje ko će kome biti komšija, već je to njima. „Za sada ima 10 krovova, prezadovoljan sam time, idemo dalje. Ljudi kojima sam poklanjao su od Varvarina, Kragujevca, preko Beograda, Paraćina, Ivanjice… Ovo je zlatni vrh, odavde se vidi više od pola Šumadije. Bez obzira na godišnje doba, ovde je ruža vetrova. Ljudi su izgradili put sami, vodovod, a do pre tri godine je sve bilo zaraslo“,priča Dejan.

Svojim ljudskim gestom Dejan je, istovremeno želeo da povrati deo nekadašnje slave Borača koji je u srednjem veku bio veliki, utrvđen grad u kome je svoju rezidenciju imao despot Stefan Lazarević. Ne vezuje se samo njegovo ime za Borač već i imena mnogih drugih srskih vladara, počev od cara Dušana, kneza Lazara do Radiča Postupoviča i Miloša Obrenovića.

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *