Šest nagrada kragujevačkoj predstavi „Na rubu pameti” na festivalu „Zlatna vila” u Prijedoru

31.10.2023. | Uncategorized

Predstava „Na rubu pameti” po Krležinom literarnom predlošku i u režiji Marka Misirače kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra osvojila je čak šest nagrada na 16. Međunarodnom festivalu pozorišta „Zlatna vila” u Prijedoru.

Knjaževsko-srpski teatar osvojio je čak 6 nagrada na tek završenom 16. međunarodnom festivalu pozorišta „Zlatna vila” u Prijedoru. Na ovom festivalu kragujevačko pozorište učestvovalo je predstavom „Na rubu pameti” Miroslava Krleže, u režiji Marka Misirače.

Kragujevčani su osvojili nagradu publike, kao i nagrade za najbolju režiju, najboljeg mladog glumca, najbolju kostimografiju, kao i posebna priznanja za dramatizaciju i scenski govor.

Nagrada za najbolju predstavu u celini ove godine prema odluci žirija dodeljena je za komad „Gospođica”, (Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka), u režiji Đurđe Tešić. Sa druge strane, publika je svoj glas dala drami „Na rubu pameti”, sa prosečnom ocenom 4,83.

Nagrada za najbolju režiju pripala je Marku Misirača. U obrazloženju žirija se navodi:

– Složenost pristupa ogromnoj građi uspješno je savladao reditelj Marko Misirača, spajajući ih u jedinstven tok misli i postupaka, kroz uslovnosti i ograničenja epohe u lik Miroslava Krleže.

Nagradu za najboljeg mladog glumca osvojio je Avram Cvetković, za uloge Egon pl. Sarvaš-Daljski,  Inž. Sinek i Jugoslaven Šime. Mladi kragujevački glumac prema mišljenju žirija „osvojio je publiku svežinom u izrazu pri uspešnoj transformaciji u sva tri lika”.

Nagrada za najbolju kostimografiju osvojila je Jelena Janjatović.

– Jelena Janjatović nam je prikazala umešnost pri osmišljavanju raznovrsnih kostima i njihovim izgledom istovremeno doprinela bolje učitavanje karaktera likova, formiranju odnosa i situacija, stoji u odluci žirija.

Kragujevački teatar osvojio je i dve posebne nagrade: za dramatizaciju koja je pripala Vidi Davidović, za dramatizaciju drame „Na rubu pameti” i za scenski govor koja je dodeljena Dejanu Sredojeviću.

Uspeh kragujevačko pozorišta je još veći kada se uzme u obzir da je nakon pola sata igre nestalo struje u Prijedoru, pa su glumci i muzičari narednih četrdesetak minuta igrali pod svetlima mobilnih telefona iz publike, kao i pomoćnih reflektora na baterije.

Na okruglom stolu nakon predstave Mladen Bićanić, pozorišni kritičar je istakao da je ovo prva kombinacija „Pijane noći 1918” sa romanom „Na rubu pameti“, što, naravno, ima svoje opravdanje jer se govori o istim stvarima – ljudskoj gluposti i nezajažljivosti, a onda se vuku na dva plana – militarističkom i malograđanskom, pojmovima protiv kojih Krleža piše non-stop.

– Zanimljivo je kako Misirača radi scenske slike. Imamo ih puno. Imamo tu čuvenu čajanku za srpske oficire, zatvor, bal, veliki parti u vinogradu. Sve su vrlo čvrsto zaokružene celine, a koje nam na sceni ne dočaravaju nikakva velika scenografska rešenja, nikakve velike likovne zahvate, nego je sve samo na glumcu i to glumci jako dobro rade, istakao je Bićanić.

Roman „Na rubu pameti” Miroslav Krleža objavio je 1938. godine. Predstavlja jedini roman koji je Krleža napisao u prvom licu, a njegov narator i protagonist je neimenovani pravnik, koji se jednog dana odlučuje javno suprotstaviti „malograđanskoj eliti”. Ovo je priča o onima koji su se bar jednom zapitali da li je svaka borba za istinu uzaludna ukoliko je društvena stvarnost zasnovana na licemerstvu i gluposti.

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *